Pesme Djordje Balasevica

Nema me više u tvojim molitvama
više me putem ne prate
a noć mi preti
ponoć i pusta tama
kad me se samo dohvate

Refren
Vise me ne volis
kad se vracam nisi budna
ne goris
gasne nasa zvezda cudna
lazna, srebrna stvar

Daleko putujem
vetar nudi neke rime, kupujem
pristaju uz tvoje ime
dva, tri stiha na dar

Ne slusam vise
sta sapuces dok snivas
plasi me koga pominjes
i sve si dalje
a sve mi bliza bivas
kao da opet pocinje

Refren
Ali me ne volis
to se uvek drugom desi
govoris, ali vise ne znam gde si
da li neko to zna

Sta sam uradio
kakva tuzna humoreska
gradio, ispod gradova od peska
dubok bezdan, bez dna

Rođen pod sretnom zvezdom magićnom
ali nad ovom zemljom generalno tragićnom
cemu sam blizi triput pogadjaj
neko nad nama vrsi oglede
hajde, usudi se i pogledaj u poglede
ovde je osmeh dogadjaj

U supak kosmosa smo upali
mnogi su domobranci zauvek prolupali
caruje virus apatije
al' ti na mene stavi upitnik
pa rekni, da l' ti bata
deluje ko gubitnik
ma nema sanse, sta ti je

Refren
Ja nisam luzer, o naprotiv
meni je osmeh lajt-motiv
ja nisam luzer, ja imam nas
a za svet ko te pita

Ja nisam cedo proseka
mene ne vuce oseka
s tobom je tretman poseban
svaki je dan dolce vita
i svud je Hollywood

Namlatim mesecno sest maraka
bude za cipovku i frtalj kile cvaraka
olos mi veze ometa
ali kad dodjem kuci tu si ti
e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
to im je izvan dometa

Refren

Toga jutra sam stigao putnićkom klasom
pa kući sa stanice ćasom
kroz baste i precice znane
a u vojsci sam stekao druga do groba
i hronicnu upalu zgloba
suvenir na strazarske dane

Usao sam na prstima
mati bese vec budna
i brzo se prekrstila
rece, proslo je ko za cas
bas si stigao dobro
jer svatovi su tu do nas
pa ce ti svirati, a ti ces birati

Svadba bese ko svadba
i sta da se prica
parada pijanstva i kica
i poznata cura u belom
vec po redu pozeleh im zdravlja i srece
iz ruku mi otela cvece
i sakrila pogled pod velom

Tad me spazise cigani
kum je trazio pesmu
al' ja sam stig'o, briga njih
sirok osmeh i zlatan zub
znam da nije ti lako
al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi sta cemo svirati

Refren
Svirajte mi jesen stize, dunjo moja
jesen rana, nek zazvone tambure u transu
znam da nije pesma ova
za veselje i svatovac
al' ja moram cuti tu romansu

Svirajte mi jesen stize, dunjo moja
al' polako da mi ne bi koja rec promakla
sklon'te case i bokale
razbio bih svet od sale
da je samo slucajno od stakla, dunjo moja

Retko odlazim kuci, a pisem jos redje
i slike su bledje i bledje
pa lepe potiskuju ruzne
al' nekad porucim pice
i tako to krene
pa stignem u svatove njene
sve prave su ljubavi tuzne

Nikom ne pricam o tome
brzo dodje taj talas
i znam da cu da potonem
spas mi donose cigani, oni imaju srce
za svakog od nas, briga njih
oni me pitaju sta da sviraju

Refren

U jednom od onih pajzlova
sa kariranim stolnjacima
i nekrstenim vinom
umalo da me Potiski djilkosi
konacno dotuku violinom
pesma bese o suncokretu
do zla boga zalosna
samo, za nju se, kod nas
vrlo malo zna

Kis napraforgo
lepi, goropadni cvet
zbog kog se sunce s neba
spustilo na svet
da sazna sto
u sene glavu okrene
da sazna kom se sveti
kad ne gleda za njime
k'o svi drugi suncokreti

Refren
Malo moje ćudljivo
pusti šta je bilo
ne budi zlopamtilo
obici svet je zbog tog
uzbudljivo
da bi se ovde vratilo
digni tu lepu glavu
pogledaj me bar
u suzici sto blista
cuda se trista vide
tvoja je sreca samo tvoja stvar
al' zato tvoja tuga
to je vec prica druga
to na moj racun ide

Pipnes jedared slingu
u becaruse
pa cela veka snevas
divlje jagode
zbog nje se rime raspare
i naruse
i sve bi htele da se njoj
prilagode
i sad vec znam

Lako je kad te neko
ni ne zavoli
tad samo tamna strana
srca zaboli
tesko je kad za nekog jedinog
i svog postanes zrnce soli
tesko je kad tvoj neko
prestane da te voli

Refren

Naposletku, ti si dobro
znala, ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si, da se za točak
brsljan, ne hvata
zalud izguzvana svila

To je tako
ne pravi od tuge nauku
mami svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku, jos kako
kao jezuska u snegu

Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim

Ali opet, da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik, u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista, sve sto nudim

Refren
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati, najblazi nemirac
da cu u po' reci stati
da se necu osvrtati, nikada

Redjas po vitrini fini, porculanski svet
al' ja sam figurica, bez ziga
pazi, to je bajka
sto ti pada na pamet
fali ti bas, ovaj cigan
ne, duso

Tek u jesen, otkriju se
boje krosanja
sve su slicne, u leto zeleno
naposletku, ti si dobro znala
ko sam ja
cemu suze, lepa zeno

Draga moja, ti si navek znala
da sam pajac
moj je sesir satra,pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku, tajac
da sam kaput, sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna

Naposletku, ti si navek znala
da sam svirac
da je nebo, moja livada
da me moze oduvati
najblazi, nemirac
da cu u po' reci, stati
da se necu osvrtati, nikada

Da cu u po reci stati
da se necu, osvrtati